Slavonijom malo,malo
Misec zorom kroz maglicu viri,
didak njegdi u četiri sata
kroz kapiju na sokak proviri,
inje mu se po brkova vata.
Pa s finjerom prik cile avlije,
gleda sve je na svojemu mistu.
Loži vatru ispod oranije,
sipa vodu iz bunara čistu.
I baka je rano uranila,
izvadila kupusa za sarmu.
I sve drugo vridno pripremila,
jer ne može uz veliku larmu.
Još se nije razdanjivat stalo,
voda vrije,a moba se kupi.
Prvo treba okripit se malo,
kuvana je rakija u šupi.
Svinjokolja počela je žurno,
didak loži vatru,zapovida.
A napolju vrime jako tmurno,
didak ništa ne gubi iz vida.
(1.dio,nastavak slidi)
Mario Vinković 11.12.2021.
Slavonijom malo,malo..
(2.dio)
Jedno svinjče u koritu,
na trpezi pole dvije.
Gledeć mobu uzoritu,
didak nezna što će prije.
Jedan majstor svog zanata,
šunke plećke višto vadi,
Nožem oštrim taj barata,
ko jedino da to radi.
E sad na red došla baka,
trudi se ko mlada snaša.
Fruštuk znade žena svaka.
gulaša i paprikaša.
Bude tud i mladog rena,
kuvan krompir i salata.
Zna Šokica svaka žena,
pravit fruštuk vridan zlata.
Prošo fruštuk svi napolje
čaša vina dobro dođe.
Treba radit brže bolje,
vrime jako brzo prođe.
(2.dio) nastavak slidi
Mario Vinković 11.12.2021.
Slavonijom malo,malo…
(3.dio)
Svi se lipo privatili,
njeko čvarke njeko obarine.
Na trpezi meso razdvojili,
za kulinje bez zrna slanine.
Šušte čvarci,mast bila i vrela,
nadivaju momci kobasice.
Krofne baka iz kujne iznela,
još treba obarit đevenice.
Didak stari sio u komoru,
solit šunke rebra i slaninu.
Završava godišnju pokoru,
došlo vrime da i opočinu.
Na brzinu sletile se snaše,
po avliji skupljaju i peru.
Muški malo potegnu iz flaše,
dok čekaju poziv na večeru.
Komšijama milosti se dade,
krofne čvarci malo salenjaka.
Za večeru poziv se predade,
komšije su zakon u Bošnjaka.
(3.dio) nastavak slidi
Mario Vinković 11.12.2021.
Slavonijom malo,malo…
(4.dio)
Došlo vrime,sve je poradito
đevenice još se malo lade,
Sa avlije sve je pokupito,
još da baka večeru im dade.
Posidala za trpezu moba,
i komšije i kumovi stigli.
Svi čekaju da sve se isproba,
što su danas radeći postigli.
Vruća juha,dugački rezanci,
kripi dušu zagrijava tilo.
Duge noći a kratki su danci,
snašama se lipo zafalilo.
Za večeru bakine su snaše
svega lipog na trpezu dale.
Ni jednoga posla se ne plaše,
sva su criva na vrime oprale.
Juhica im i topla i masna,
lipo sida uz sajtluk rakije.
Nije važno što je doba kasna,
didak svoje veselje ne krije.
(4.dio)nastavak slidi
Mario Vinković 12.12.2021.
Slavonijom malo,malo…
(5.dio)
E sad iđe ono jelo lipo,
sos i krompir i kuvanog mesa,
I ren što se svu jesen potipo,
što u nosu učini čudesa.
Sarma stiže,svaka od pol kile,
jedna dosta još i priostane.
Snaše bome jako vridne bile,
di je bome do zorice rane.
I na kraju al ne manje bitno,
kobasicu treba probat svako.
Ocinjivat treba je pod hitno,
to je ono što se voli jako.
Bude tude i svinjskog pečenja,
pohovanog i razne salate.
To je kuća Šokačkog poštenja,
ne špara se toliko da znate.
Pun je trbu počinje divana,
malo vino žeđ dušama blaži.
Onda kreće prava tarabana,
ajde kume kaku pismu kaži.
(5.dio) nastavak slidi
Mario Vinković 12.12.2021.
Slavonijom malo,malo..
(6.dio)
Po večeri kum pismu poćera,
snaše meću krofne,salenjake.
Didak zadnji sio da večera,
kraj jedine voljene mu bake.
Pa joj tepa:”ženo moja mila”
u pogledu radost mu se skriva:
“Jesil’mi se jako umorila,
fala Bogu ostala si živa.”
Dugo u noć pisma kućom ori,
zadovoljstvo i ponos zavlado.
Običaji pa nek selo gori,
kojih uvik prisitim se rado.
Još po jednu pa kući na konak,
ali pisma jedna drugu vuče.
Didak piva kao kaki momak,
i pivat će sve dok srce tuče.
Baka svakom zamotuljak sprema,
kako koga do vrata isprati.
Ujtru zorom nek niko ne drijema,
neg na fruštuk opet vamo svrati.
(6.dio) nastavak slidi
Mario Vinković 12.12.2021.
Slavonijom malo,malo…
(7.dio)
Oni što se svinjokoljom bave,
da bi sutra došli do fruštuka.
Tobož sav svoj alat zaborave,
sreća sve je oko komšiluka.
Fruštuka se što je priostalo,
a najviše svrati se na piće.
Pa se tako i odmori malo,
svi od juče imaju pokriće.
Njekad ništa bacalo se nije,
svinjsku dlaku kupuju trgovci,
Lug se kuvo u dvi oranije,
ni za sapun ne trbaju novci.
Didak svoju zagrlio baku,
pa dodišu kad su sili malo.
Pozaspali sideć u budžaku,
od umora sve im dodijalo.
Tako živi Slavonija moja,
godinama od srednjega vika.
Svinjokolja ne zna im se broja,
Slavoncima i ponos i dika.
(nema više )
Mario Vinković 12.12.2021.
