Neću po burek
Pekara radi u srid Bošnjaka,
tamo sam jutrom po burek pošo,
Taka mi bila subota svaka,
danas sam pošo,a sutra došo.
Na mene ljuti kuća se cila,
što burek čeka radi fruštuka.
Ko da komora zaprta bila,
neznaju kakva snađe me muka.
Kod Ive Bertić svratim na jednu,
a tamo sidi Bartolov Mata.
Dušicu triba okripit žednu,
jedna po jedna i mrak se vata.
Kad krenu ovi Božićni sveci,
reći ću ženi “bureka nema”
“Gori ti šporet,pa sama peci,
jer mene čeka briga golema”
Iđem i neznam koga ću sresti,
koga da sretnem uvik mi milo.
S kime ću pismu staru povesti,
razgalit svoju dušu i tilo.
A kući neznam kada ću poći,
neka me za to niko ne pita.
Kada me puste u mrkloj noći,
Bošnjaci moje središte svita.
Mario Vinković 18.12.2021.
