Bošnjačani i Vrbanjci
U vrimena nepovratna stara,
Spačva Ljubanj pokraj autoputa.
Iz Bošnjaka pet šest konobara,
na motelu ekipica ljuta.
Ivo Bertić i Korinac Mata,
Mačor Ilja pa i baća Luka.
Ekipa je bila od formata,
malo malo bilo nestašluka.
Na motelu svima lipo bilo,
besane se provodile noći.
Tud se jelo ljubilo i pilo,
i mislilo nikad neće proći.
Kad seoske zatvore birtije,
Bošnjačani Vrbanjci i drugi,
Deset sati a njima se pije,
na motelu nađu se na cugi.
Tude bi se od žena sakrili,
lumpovali sve do zore rane.
Kartali bi švercali i pili,
onda kući čim zorica svane.
Blaškić Iva vesela Šokčina,
sa traktorom priko šume iđe.
Nosi sobom tri kile kulina,
kao mana sa neba da siđe.
U modi su tada bile marke,
minjali ih u dinare stranci.
Kad se skupe dobre iljadarke,
kupuju se za kiriju lanci.
I onda se snalazili ljudi,
nek je pisme pića i veselja.
Lipo gledat kada zora rudi,
i sićat se dobri prijatelja.
Njekih više nema među nama,
Bog ih dragi priselio sebi.
Na nebeskim oru poljanama,
zaboravu pustio ih nebi.
Mario Vinkovic 18.05.2022
