Pamćenje
Naumismo kuću pravit novu,
u avliji komšije se sjate.
Nit ko viče niti ih pozovu,
stigne cigla svi se posla late.
Danas meni sutra će kod drugih.
puno ruku sve brzo poradi.
Nije bilo nagovora dugih,
važno bilo nek se nešto gradi.
Lipa su to nestvarna vremena,
kad se sitim srce me zaboli.
Osta od tog samo uspomena,
danas niko nikoga ne voli.
Sve se danas kupuje za novce,
više nemož ni kočar napravit.
Dok namiriš ćate i trgovce,
na izgradnju možeš zaboravit.
Puno svega danas ima više,
puno sjaja puno kičeraja.
Sve na šminku i parfem miriše,
al nestala sa šorova graja.
Svak se pita di nestaše ljudi,
di se dila, Slavonija mila.
Otišli su di se život nudi,
iz majčinog žalosnoga krila.
Mario Vinković 17.03.2021.
