B.MARIČIĆ – KOZERIJE & IVERJE:
SPLITSKI LJETNI JUTARNJI MEMENTO
Drugi kolovoza dvi ijade dvadeset druge. Jutro. Šest ipo. Križevom kalon, nizbrdo, „ … noga za nogon se vuče…“ Roko će put Šperuna, pa priko Matejuške; pa će naRivu … Jugo. Sparina. Noćas dvadesetiosan riga priko nule. – Danas će bit pakleno. – Nigdi nikoga. Bonaca namôru. – Maška prileti priko puta. – Tišina. U cilon Varošu nema više nijednog pivca. – Čejad još spava. Ma nema više ni svita, Varošana. Sami turisti, apartmani. Na Šperunu njanci pasa. Doli na Matejušci, – eno Duje u svojon barci.
Roko: – „A!?“
Duje: – „E!“
Roko: – „A.E!“
Duje: – „E.A.!“
Roko: – „Aaaa …“
Duje: – „A, – eee …“
NaRivi ni čovika, ni pasa. – Konobar „Bobisa“ namišta katrige za stolovin. – Prođe i škovacin s onin malin škovacinskin kamioncinon. – Sest ću ode na klupu ne bi li me kolpalo od južine i pasjeg vrimena. – Katamaran isplovi iz luke. Ol´će u Hvar, il` Vis …
Isprimene projde jedna grupa Kinez´, Japanez` – koji li su …
Ajme ća će danas bit pakal … Već san se opotija …
„Mili Bože lipoteee …“ – reka bi pokojni Oliver. – Samo da nije južine i sparine.
Ajmo ća.
Zdravi i veseli bili.
