Mario Vinković: Zerdalija

Tako malena, tako zelena,
nikada nije sazriti stigla.
Mazila sve nas još od pelena,
ispod nje bila složita cigla.

A mi ko mali čim cvit otpade,
u večer svaku i zoru majsku.
Očima đečim pripunim nade,
gledamo na nju ko voćku rajsku.

Malo po cigli malo sa plota,
eto nas začas u krošnji gore.
Najslađa voćka naših života,
ali i stari za nju se bore.

Jer zima duga danak uzima.
puno se druži i dosta pije.
Sa zerdalijom sve započima,
poteku prve kapi rakije.

Ta voćka rana,sve nam je bila,
svi vitamini na njenoj grani.
Za zdrave duše i zdrava tila,
najslađa kad nam njeko zabrani.

Mario Vinković 12.05.2019.