Svaka što zapne njegdi u usta,
neće ni tebe ni njih zabolit.
Ali te ubi nepravda pusta,
pa prosto jezik neće odolit.
Onda se nebo na glavu sruši,
džaba se posli ponizno kajat.
Doneseš nemir tek svojoj duši,
teško je iza svojega stajat.
Što trizan misli,pijan govori,
rič kao sablja srce pogodi.
I uvik njeku ranu otvori,
shvatiš da rič te u ambis vodi.
Blažene riči koje zastanu,
koje na kraju imaju smisla.
Koje se smiste na pravu stranu,
kad duša nije zlobom prokisla.
Bolje je šutit neg svašta reći,
svakako nema svitla u mraku.
Kad priko nječeg i ne mož prijeći,
ne bacaj biser na glupost svaku.
Mario Vinković 29.10.2020
