Volim kroz te Bošnjake proći,
uvik se nječeg lipoga sitim.
Pitam se samo dali ću moći,
pa da ih cile pismom okitim.
Najlipše misli ditinjstvu vode,
kada smo jeli masnoga kruva.
Još kad je frižak premili rode,
jedeš do bola oko trbuva.
Ni smio nikad ispast iz ruke,
moro si zadnju mrvicu pazit.
Danas ga takog neće ni ćuke,
cestom ga ljudi počeli gazit.
Prije ga digneš puhneš prašinu,
pa se prikrstiš,nastaviš jesti.
Stari ne žale,još te ošinu,
ne želiš prosto nikoga sresti.
Baciti kruva bila griota,
nije ga bilo ko sada svuda
I sad me bude njeka sramota,
jer nema kruva bez puno truda.
Mario Vinković 15.08.2020.