Pitam ga njeki dan, neblakamu Mata, šta je sad opet, kote nasekiro? E moj Iva, ni mi lako, ne znam šta ću sa Rezom, a tako je to i sa političarima. Imam doma ratno stanje, a znaš kako je kad moraš spavat sa neprijateljem. Bilo kako bilo nisam ja njemu virovo, moro sam ja nazvat Rezu da vidim šta će ona kazat. Veli ona meni, ta Iva znaš ti mog Matu, morala sam si najt ljubavnika, u neblakati Mata nije lago. Samo da znaš kako to lipo diluje, znaš Iva, ljubavnik me lipo pročisti, lipo miri, diluje brzo, prodire duboko, ne ostavlja tragove, a i ne košta puno. Mešćim se Reza ugledala na ve naše javne osobe.
Tako je to sa ženama, ne mož s njima ratovat, a kad već spominjem rat, znatel kaka je razlika između rata i božem prosti seksa? Neznate, nikaka, uvik nastrada nevin. Ne smim više o ženama svitu moj, mogo bi nagraisat, a da ne divanim šta me čeka kad dođem doma. Uz to još i veljača, vrime kad žene pošandrcaje. Ondak i uvati njeko bicanje, pa opet nagraišemo mi muški. Znam samo jedno da mi muški ne možemo brez žena, a i one brez nas, zato nek ostanu lipe i rumene, i neka nas puno ne sekiraje.
Kaže mi moja bolja pola, e moj Iva, vama muškima glava služi da imate na čem kapu nošat, da vam kiša ne pada zavrat, da imate šta šišat, a i komarci imaje di zujat. Fala Bogu da je va naša Šokadija bogata zdogodovštinama i zamudrakama pa sami sebe tentamo, a naši drmatori uživaju i vi se dana pitaju kuda će na skijanje. A mi gologuzija, šta ćemo mi. Mi ćemo se držat kršćanski običaja i poštivat korizmu – to nam ni teško, treniramo to tokom cile godine. Eto i ja sam napravio veliku žrtvu, je, je, odreko sam se mauna, žrtva je to. Javite mi kako ste se vi žrtvovali. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!
Piše: Iva ORŠOLIĆ