Tolko sam se naitko razno razni jela da mi je trbu oteko, a mislio sam da ću završit u vinkovačkoj bolnici da malo odvade. Pritpostavljam da naši drmatori to znaju pa oni odvađaju priko cile godine.Fala bogu, nime baš tako zatvorilo, je da sam prisidio u zaodu cili dan, al sad je lakše, a i preidizborna je kampanja pa me i to proćera. Taki smo mi, kad se uvatimo žderanja, mažemo kodak smo od gladi utekli, il nedaj bože, kodak će nestat.
Va prošla godinica je bila nikaka, trusava, pa nam je životinjski standard bijo na tom nivou, nikaki, itkali smo crni kru, al fala Bogi pa je i njega bilo, jer ve bi mogli bit na provi. Bitno da smo novu dočekali puni trpeza i uz lipe zvuke naše tambure, moram vam kazat da su me tamburaši i dopratili doma i ko uz jarac natnišo župnik i kazuje. “Pa Iva, zar tamburaši da te prate“? Malo sam se ustidio, al sam mu kazo, bolje i oni velečasni, a ne vi. Eto sad, kodak sam napravio kaki gri pa bi me oma ispovido, a ni što su se nagumali nog što ni njiovo, nji niko ništ ne pita.
Novu godinu sam dočeko u didakovi rajtozni, jer za novi ajncug se nema. U čem odam u tome i spavam, manji je trošak. Oma mi tlak skoči na iljadu, kad već nema šta drugo. Eto prodivanio sam za Novu godinu i sa svojom boljom polom, pita ona mene, de mi Iva kaži šta bi ti da ja ocapiknem. Prvo, nisam ja te sreće, a drugo, napravio bi isto što i ti. Samo mi je kazala da sam đubre.
Nego lipi moji, neznam kako vam je stanje u pušnica, eto vrime je kako treba, malo steglo je, tako da neće muve poitkat. Kazo sam ja vama da vrime leti ko ludo, danas je svitu važnije imat zdrava leđa, nego zdravu pamet, pamet ti i ne treba, kad za nas misle naši političari. Eto valja se i za drugi krug izbora pripremat, a izbori su vam svitu prava demokracija, mož lajat šta oš, svirat, pivat, kerit se, kreveljit se, krivit sve i svakoga, prozivat drmatore, tajkune, vlastodržce, načelnike, redarstvo, bankare, a sve u ritmu bećarca „Da nam bude lipog zdravlja, sreća nek se svud ponavlja, haj, haj uživaj“.
Sve Vas lipo pozdravlja Vaš bać Iva iz Županje!
Piše: Iva ORŠOLIĆ
