Moro sam se utješit sa dva metra kulinove seke da bi zaustavio suze. Jer sa sridom je došla pepelnica i post, a ja se ko krštenjak toga i držim. Divaneć sa starijima o korizmi i običajima čuo sam svašta. Kažu oni da se za do prid 2. svjetski rat strogo postilo, samo što je naš svit pod rič „post“ smatro samo nemrs, tako da su se znali naudarat šaranaca, babuški, crvenperki i karasa. Pojedeš sepet ribe i kažeš da postiš. Brusa, tako bi ja postio svaki drugi dan. Kažu da su se jela jela brez škramice masti, muški će kadgod i primrsit, a ženskinje nikad. Auu što su čestite, koštom sam i sam.
Divanim sa jednim političarem i spomenem mu babušku, a on će: Iva, jel to vrsta janjeta? Tijo sam mu kazat, je dada tvoj, al eto u zadnji čas sam stisnio labrte da ne lanem. Da mi je malo zavirit u saborsku kujnu da vidim šta oni itkaje. Namo bi ja otvorio pučku kujnu, pa nek i sjerotinja proba njiovi specijaliteta. Moždak bi oni tili probat naši, sjerotinjski, koštom se njekad itkalo.
Najviše se jelo žitno brašno, pravila se prova od kukuruznog brašna, ajd danas daj njekom provu, oma će te provest na itnu kad te žvajzne po labrta sa njom. Tako je vrime, šta se može, pravile su se raznorazne pite, slatke, kisele, masnice, kiflice, kolači sa salikadom, ajd to se i može poitkad, samo kad bi imo ko napravit, mi muški neznamo, snaše nemaje vrimena i boje se da nebi sradali nokti, Valdak će se i to prominit.
Baš i nisam ljubitelj te suve rane, više volim nako čorbasto koštom je fiš paprikaš. Ma milina, a postiš. Neki dan sam itko njeku rasol čorbu, moram vam kazat da je dobra za mamurluk, kad te priko noći boli glava od promine vrimena, a nedaj bože od pijanske, jer u korizmi nema svatova i veselja. Vu čorbu bi priporučio i političarima, razbistri glavu, a i da malo prošlajmuju criva, njekako mi izgledaje napuvano. I ja sam se napuvo, al od brige i kojekake sekirancije. Sve Vas lipo pozdravlja Vaš bać Iva iz Županje!