Zapisi Frole Traktoriste: ne zenzurirana verzija
U zao sam se čas bijo poradovo da ću ko sav radni svit zaurlepit na naše lipo plavo i debelo more. Kažem u zao čas,jer „čoik snuje a šef odlučuje“. Razbolio se onaj suklati Ferda „Cincilator“ , dobijo njeku trčkavicu i štrepavicu vatajuć karašce na „krajc“ kanalu, pa umjesto da on zajaši na kombajn i oduva, ovu drugu partiju žetve,mene jadnika po kratkom postupku oteraše da još petnaest dana tresem koščice.
A svitu moj, sve sam tako lipo i precizno isplaniro. Skinijo sam tikve sa tavana, namazo ih friškim voskom,prominijo špage na njima i isprobo u kanalu da digod ne puštaju. Maričica je Miji i Zvizdani posašivala nove badeajncuge od krepdešina, za pogledat milina! Ja sam svoje stare glotane gaće, u kojima sam njekad topijo lan,temeljito renoviro, a Maričica se nedilju dana uguravala u kupaćki kostim,koji je još lane stojo ko saliven! I šunku najveću sam skinijo, i demižon rakije napunijo i kilu austrijske kave po švercu nabavijo i sve sredijo da bolje ne može bit. A sad, ko grom iz vedra neba ovaj Ferdin prifrigani potez. Sumnjam ja tu njegovu boljku, namjestijo je on sebi „godišnji“ kad njemu odgovara, a ti se Frola j… !
Samo,osvetiću se ja njemu,naću ja način da ga ako zatreba i u groblje otpravim. Ako ništa drugo,ispripadaću onu njegovu nakaznu Lizu digod iza gamare pa makar mi to bijo zadnji potez u vezi sa ženskama u životu.
Xxxxxxxxc
Kad bi me kogod pito šta bi najviše volijo da mi se dade, nako bez tentanja i molenja, ja bi reko,ma šta reko, urliknijo bi : „ Dajte mi da dva sata drmam Županjom!“. Svitu moj, što bi to bijo potres, pospadali bi svi oni koji me godinama jašaju, porazbijali bi se ko trule bundeve. Nisam ovo sve reko bez razloga već što mi je u vr glave da se na mene svaka šuša i dotepenac istresa kad mu volja i kad smisli. Jutros na uranivše uzvikaše se na mene u pekari što sam ćeo uzet kru priko reda, mile ti majke, ko da sam ja jedini u Županji koji bi nješt priko reda dobijo! Kolki su su samo stanove,avtove,numere, i zaposlenje dobili, pa nikom ništa! U mesari se Josa „Žgloburica“ tako izdero na mene kad sam tražijo frtalj „mljevenog“ da sam skorom fras dobijo. U domu zdravlja su se sve sestrice okomile na mene samo zato što sam tražijo da mi njeka od nji propani zapanito uho, a u dućanu kod „ Udolina“ zamal da zaradim šamarčinu samo rad tog što sam pito jel imaju „slučajno“ pod pultom deset deka kave i škatulju detergenta! Neznam štaje svim tim ljudima, svi su nadrndani ko mlade udovice, svi se istresaju i otresaju ko da su za to plaćeni! Od silne dešperacije ošo sam u otel glomnijo sa nogu dvi tri pripjecane i pravac kući. Da se stvar zaokruži i cimenta privrši na kućni vratanaca sretnem onog jarca što popisuje struju. Ko da sam ugledo guju! Kaže on meni : „ U tvojoj se kući izgleda troši tolko struje kolko u sve tri fabrike zajedno! Ti mora da si otpo od oni bogataša Rokafelera! „
Kaka struja, kaka fabrika kaki Roka sa felerom,to mora daje njeka greška. Uđem unutra i odma Maričicu podupnem nuz zid : „ Priznaj nevoljo na čeg si tolku struju potrošila ?“ Poplavila žena u licu,jezik joj ispo do trećeg puceta na oplećku i samo zivče ko šaranac na suvom : „ ne …nene..neznam Frola, samo što sam triput brenovaka kikuuuu..!“ Malo je falilo da mi dica ostanu siročići al sam se u zadnji trenutak vrnijo pameti. Pustijo sam Maričicu nek pići, a ja nipet-nišest zaprašijo u „Elektroslavoniju“ da ispitam kog oni tako nemilo pljačkaju. Samo šta mi vridi, uvik su u pravu oni koji drmaju, pa makar drmali ko majmun sa tarabom, a di nebi bili u pravu oni koji drmaju strujom!
