A danas, danas ni ne znaš ko ti je komšija, pa ako i kreneš kod njega isprid tebe osvane tabla “Vude je opasan čuko, ujeda oma i sad”. Sad ti uđi u tu avliju. Brusa baća, oma ostaneš brez pola guzišta.
O poklonima da i ne divanim. Njeki dan me pita jedan kamerad, Iva, jesil ti sa deset godina imo mobitel? Moj baća, ja sam sa deset godina imo vaši, kaki mobitel, a kad mi je mama namazala kiku sa petrolejom osto sam i brez vaši, a i brez kike, skorom su mi i uši poodpadale. Bila je to radost, ne zbog vaši, već zbog Božića koji dolazi.
Na Badnjak se postilo, neblakami va cila godina nam je bila Badnjak. A danas na Badnjak poždereš pal litara fiša sa domaćim tistom, ondak marneš cilog pečenog šaranca i kažemo postili smo, jesmo, malo morgen. Najveća radost je bila kad se slama unosila u kuću. Ajd danas snaši unesi slamu na parket il laminat, oma će te depilirat na toj slami.
Šta sam tijo kazat, postali smo živčani na sve, pa i na rođenu đecu. I ja sam živčan vog Božića, al ne zbog đece, već zbog kanditata za prezidenta Lipe naše. Obilaze nas i kokodaću, a ne pitaju kako će svit otračit Božić, a nećemo zbog nji imat kod darivat, jer đeca nam ođoše u bili svit. Moj komšija Mata nema ni crvenperke, a kamoli šaranca, zato ću mu ju pripomoć, barem sa babuškom.
Lipi moji, obrnite se i vi oko sebe, moždak i vaš komšija treba pomoć. Jer od vi što kokodaču nema ništa. Želja mi je da vaj naš Božić bude provedem u miru, zajedništvu i veselju. Zato molim ne koji gruvače petardama po drumu da to rade mami i dadi u spavačoj sobi.
Faljen Isus, čestitam vam badnju večer, Adama i Evu, nek vam je blagoslovit Božić! Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!
Piše: Iva ORŠOLIĆ