Želim se budit iz ove more,
molim te sunce daj već se javi.
Onda si kažem:”blesavi stvore”
“do kad će pucat po tvojoj glavi?”
Poslušaš visti i svuda isto,
naroda nigdi nema za lika.
I svi su pukli skoro na čisto,
di god pogledaš tužna je slika.
Niti se piva niti se pije,
iz kuća ritko da ko izlazi.
Kao da advent ni Božić nije,
žestoke mjere stoje na snazi.
Najbolje nama u šumi biti,
niti što vidiš niti što čuješ.
Nemoraš lice pod maskom kriti,
niko ne kori ako opsuješ.
Bolje je tako,malo po malo,
pustiti nako mozak na pašu.
Trošiti što nam nebo je dalo,
dok vam u gradu s kaznama mašu.
Mario Vinković 07.12.2020
