Polnoćka
Klizavu stazu okovo led,
a mi ko dica tribamo poć.
I svi smo pošli taki je red,
po snigu bilom u tihu noć.
Sve stvari friške čižmice nove,
nismo se smili ponovit prije.
Tek kada zvono polnoćki zove.
ositiš da su puno toplije.
Al red je red to se poštiva,
najbolje stvari čuvaš za misu.
I onda dite svako uživa,
iako puno imali nisu.
Puna je crkva,Božić se slavi,
poslije doma niko ne žuri.
Nabijač puca,puška se javi,
i već po ledu čižmica juri.
A onda kad se malo ogladi,
požure kući umorna dica.
Kao i uvik mladi su mladi,
čeka pogača i kobasica.
Ta noć je bila posebna lipa,
uvik smo tili spavat na slami.
Noć kada nebo ljubav prosipa,
noć kada svjetlo prkosi tami.
Mario Vinković 24.12.2019.
