Dica smo bili,anđeli mali,
pospali noćas na mekoj slami.
Polako majka sviću zapali,
prospe se svitlo prkoseć tami.
Polako brižno,da nas ne budi,
naloži vatru toplo je svuda.
Toplina koja prožima grudi,
al ne od vatre,već njenog truda.
Skromnost tog našeg ubogog doma,
obasja ljubav,obasja sloga.
Mario nisi što si siroma,
slaviš rođenje Isusa Boga.
Krizban u ćošku,okićen stao,
a ispod njega za svakog dar.
Otac je ono što ima dao,
iz svojeg srca ljubavi žar.
I svi smo znali Isus je tu,
u ovoj tihoj presvetoj noći.
Svega se sićam kao u snu,
topline koja ne može proći.
DRAGI MOJI SRETAN I BLAGOSLOVLJEN BOŽIĆ SVIMA OD SRCA ŽELIM. Sjetite se svojih prvih Božića,lijepi su bili zaista.
Mario Vinković 25.12.2020.