Dani prolaze, a mi dismo tu smo, prije bi kazo da iđemo u rikverc. Ne znam odaklem bi počeo jadikovanje. Laloke mi se tresu kad pogledam u praznu kesu. Jesem ti nog ko izmisli pare. Njeko će pitat zašto, kako zašto? Njeki imaju par milijuna za kauciju da izađu iz pržuna, a ja nemam za kauciju kad kupim flašu piva.
Siže nam i zima, sad smo ga nagraisali. Koštom ste mogli opazit tu su izbori. Svi se fale il peru, vriđaju il podilaze, a svi paze da ne ugaze, a mi ugazili davni dana, ljuti boj se bije, rvacki se barjak vije. Ja sam vam za kulturni dijalog, brez vriđanja, pakovanja koje kaki zamotača, čekića i pakovanja. Najboljem bi bilo kad bi se svi njekako složili, da se lipo gledamo, da tuđe oćemo, a svoje nedamo, da nam bude svega dosta, više mesa, a manje posta, jer toga nam je dosta, da se dice puno rodi i da živimo u slobodi.
Kako sam vaki tumast to lipo posložio, mogo sam i bolje, al mi neda moja savist. To vam je svitu rič za ne koji su se na brzinu i na tuđi račun otajkunili, lipota i vridnota nagumali. Da Bogda im prisjelo, u kako sam ljut. Ja nikad nebi mogo bit drmator. Oma spadem u vatru pa sve izlajem i izvriđam mjesto da se smješkam i okolo izviđam di bi se štogod dalo privatizirat. Ne mogu ni ženu privatizirat, ma ne može se krštenjak prominit priko noći, treba za to imat nadarenost il udarenost, a ja imam vo drugo još od kad sam se rodijo.
Ni to za mene, samo nek kazani dobro rade, biće rakije da se Iva napije, a vas pozdravljam: Sjerotinjo u šareni krpa, nesmje niko da vas drpa. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!
Iva Oršolić
