Godinu cilu Šokac se brine,
da kuća svita obilja ima.
Brigu po brigu sa vrata skine,
planduje kada nastupi zima.
Pokolje svinje,pušnica puna,
rakije furtom malo dotače.
U džepu bude po koja kuna,
i rujno vino vazda pritače.
Ne može ništa ni zima strašna,
kad ima rane,u šupi drva,
Soli i masti,šićera brašna,
može leškarit punog trbuva.
I onda čeka da sunce sine,
da opet svoja polja zasije.
Da višak kila s grbače skine,
da bude isti kao ranije.
I tako redom godina prođe,
Šokac je viran brazdi i plugu.
Lito i zima na isto dođe,
sve se to vrti u istom krugu.
Mario Vinković 14.11.2021.
