Tko nije živio u seljačkom domu, niti ga vidio, toga će zabavljati sve stvari u ovakvu domu, a još vise u njem život seljačke zadruge. Ljubezni čitatelju! Ako izvoliš, ja ću te povesti u slavonskom selu makar u koji dom, pak ćeš sve viditi svojima očima, sve ću ti pokazati, o svem te vierno izvjestiti, što je i kakoje je ondje, pa kako se tu žive u zadruzi.
Evo nas u slavonskoj Posavini u Babinojgredi. Veliko selo, opruženo gredom uz potok. Ulice su široke, kuće velike, liepe, čiste, većom stranom zidane od opekah i criepom pokrivene. Dvorišta su široka i dugačka, sa čela kuće od ulice ponajviše ogradjena zidom ili visokom tarabom (ogradom iz debelih dasaka) od rastovih. gladko otesanih tarabnici. Dvorišta su obrasla ledinom, a u svakom se vidi po više stabala različnoga drveća, osobito različnih voćaka. Pred kućami su ulicom napravljene pješačke staze, obložene opekami, ili uglavljene šljunkom savskim, da se može i po ružnom vremenu hodati selom, a suhom nogom. Uz ove su staze, što su seoski pločnici ili piešnici, izkopani samci (grabe), kojimi odtječe voda sa kolnika i piešnika. Svako dvorište ima svoja glavna vrata ili kapiju. Pred ovom na ulici preko šamca stoji zidan mostić ili drven, preko koga ulaze i izlaze kola u dvorište ili iz dvorišta.
Udjimo evo u dvorište čike Marka St. Dvorište je široko, pregradom razdvojeno. Strana je dvorišta od ulice obrasla liepom ledinom, kano da je cielo dvorište zastrto zelenim sagom. Kuća je na zapadnoj strani dvorišta, uzduž oko 12 hvati dugačka. Prema kući se na iztočnoj strani nalazi žitnica ili hambar. Od sjeverne je strane dugačka drvena sgrada sa mnogo vratit i malih prozori. To su kućari, kiljeri ili hajati, za svakog oženjenog u kući po jedan. Iza ovih desetak hvati još ima dvorišta, a tada su opružene staje: konjušnica, govedarnica (kravarnica), svinjac i kokošinjak; u jednom opet kutu kolnica i rakijašnica (pecara).
Pred kućom su u dvorištu eto tri velika oraha: morunac krupna roda i dva mekoljuska; dvie jabuke-srčike i kruška-bartolovka; dvie vinove loze, puštane na čardakliju*) i dvie sjenaste lipe blizu kućnih vrata. Kuća je razdieljena na trim ili pridvorje, u kojem stoje u jednom kutu čabrovi s’ vodom za piće na klupi. Iz pridvorja se na lieva vrata ulazi u veliku, obću sobu, čitave zadruge. Ova je soba dugačka i široka, kano kakva dvorana. Usried sobe stoji dugačak stol od hrastovine, zastert bielim stolnjakom. Uza stol s obe strane poredane hrastove klupe sa naslonjači.
Uz sobne duvare s obe strane poredane postelje, njih osam velikih, sve jake, proste na ovisokih noguh i široke, a svaka prostrta čistom posteljinom, pune šarenih dugačkih pak ouzanih uzglavlja (jastuka, vanjkuša), svaka pokrivena vunenim ponjavcem ili sagom. Pod mnogom se velikom posteljom nalazi još i mala, dječja postelja na koturih, koja se noću izvuče izpod velike postelje, i u njoj svaka majka uspavljuje svoju poodraslu djecu. Uza svaku je veliku postelju prislonjena oširoka klupa sa rešetkavom ogradom. Ograda se onakve klupe noću priokrene od postelje k’ sobi, pa na klupu meće svaka mati kolievku svoga Čeda, ako ima malo diete pri prsi, da ga može noću paziti. U sobi su od ulice tri, a od dvorišta dva prozora. Blizu svakoga stoje razboji ili stative za tkanje. Jer valja znati, da svaka naša seljanka sama prede i tka platno, Što ga treba za rubine i drugu prteštinu.
Na zidu je u pročelju sobe razpelo i njekoliko slika, ikona majke božje i lik domaćega zaštitnika. U čike Marka eno slika sv. Ilije. Peć je sobna velika. Oko nje je onizka klupica, gdje ponajviše djeca zimi sjede, pa i žene. te se griju. Nad peću su motkice za sušenje mokre obuće, opanaka i obojaka (Što je svakako škodljivo zdravlju), a u jednom kutu ormar za čaše (kupice) i boce, za pladnjeve i drugo stolno orudje i posuđje. Soba nije popodjena, nego zemljom nabijena. Tavanice su hrastove, pa i uzduž sobe opruženo tetivo izpod gredah. Da vidimo kuhinju. I ova je prostrana sa nizkim ognjištem, na kojem se kuva, vari i peče. Lonci su oveliki, pristavljeni uz oganj. Kuha se večera za družinu. Koto-bakrenjak visi o verizi nad ognjem. Pri jednom duvaru stoji kuhinjski ormar za lonce i drugo posudje i polica za zdjele, (činije) i žličnjak za žlice i veliki drveni slanik za sol.
U drugom su kutu klinovi ili čiviluk za vješanje različnoga oružja i sirćetnica ili octenjača. Iz kuhinje je ulaz u smočnicu i pivnicu. Tu je burad s rakijom i vinom; hlebovi poredani na polici, slanine suhe vise o zidu, vise na motkicah i kulenovi, osušena sala za kolomaz. suhe plećke, suhi butovi i svinjske pečenice. Tu su čabrice sirenja; na polici suhi sirovi; u ormariću mlieko, sir skorašnji i vrhnje; u stublikah grah (pasulj), sočivo i leća, u posudicah maslo i mast. O motkici vise vienci luka crvenoga i bieloga. U jednoj stubličici stoji mak, u drugoj suho bundevsko sjeme; u jednom buretu olaj za uljenicu i meč (žižak), čim se služe za razsvietljenje. Tu su i naćve i dvie škrinje za brašno. U jednoj je pšenično u drugoj kukuruzno brašno.
I tako ima u smočnici kuharica sve pri ruci, mrsni i postni smok. Pa kad joj, gotoveć jela, što treba, domaćin i domaćica otvoraju smočnicu i izdaju potrebito. Iz smočnice nemože svaki ukućanin i ukućanka uzimati, Što tko hoće i kad hoće, nego sa dopuštenjem domaćina i domaćice. Red je u kući čike Marka. Zato mu lonci i nepogledaju začina iz sela. On ima svega u svojoj kući, što treba; jer se Bogu moli, radi i štedi i drži red u svojem domu. Iz pridvorja smo na lieva vrata ušli u veliku sobu. Sad će mo na desna u malu, Što je od dvorišta uza smočnicu, i pivnicu, gdje smo evo vidili sve, Što se ondje nalazi. Sam domaćin, čika Marko, vodi nas i sve nam pokazuje.
I mala je soba dosta prostrana. Ona je popodjena hrastovimi pomostnicami. Ima jedan prozor od dvorišta. O duvaru (zidu) visi ura. U sobi ima postelj gospodska za goste, ormar za rubine, njekoliko stolica i okrugo stol, plavetno omašten. Na duvaru vis: dvocievka puška, i dvie male puške (kubure, pištoli), pa stari njekakav turski jatagan (nož handžar). Na drugom duvaru visi razpelo i ogledalo (zrcalo). Tu smo sjeli malko i pili po čašicu stare slavonske šljivovice. Čika Marko donese nam i jabukovice i kruškovice, da kušamo. Oto je pitka rakija i miriše na kruške bartolovke. Tu smo malko i užinali suha i pržena kulena i buta, sira i vrhnja, te popili po čašu starog vina klokočevačkog, crna kano mastilo, a jaka kano žganica.
Po tom hajd dalje viditi staje i vrt. Kiljeri ima osam pod jednim krovom. Mali su i snizki. U svakom ima prostrta postelja, stolić i klupa i po više škrinja (sanduka), u kojih se drži rublje i ruho žensko i odjeća prtena i vunena. Na svakom je hajatu stakleni prozorak; u svakom puno orudja za ženske poslove, puno lana, vune, tkanja, predje itd. U konjušnici vide se jasle za sieno i valov za zob; u govedarnici snižje jasle. Marva konjska i govedja bijaše u polju na paši.
U svinjcu bijaše samo šest bravaca — hranjenika (poižaka). U kolnici stoje dvoja kola okovana i jedna drvena, neokovana, za blato. Tu još bijaše viditi njekoliko plugova, starih ornica, jarmovi i drugoga ratarskoga orudja. U rakidžinici ili rakijašnici nadjosmo dva zazidana kotla sa cievimi i kadami, a u kadčarnici cieli red, oko 10 — 15 manjih i većih kaca, kada i buradi različne veličine.
U dvorištu za stajami nadjosmo puno živadi. pura, gusaka, pataka, kokoši i perlinaka u posebnom dvorištu. Za ovim drugim dvorištem sliedi vrt, a po tom šljivik. U vrtu raste povrće : kupus, rotkva, repa, luk, paprika, mak, salata, krastavci, tikve, bundeve, krumpir. Tu ima i stabala jabuka, krušaka, gunja, bresaka, mušmula. U šljiviku crnih i bielih šljiva, torgulja, trnovača i dva tri driena. Zdenac (bunar) je jedan u vrtlu, drugi u dvorištu pred kućom. Vrt je ogradjen plotom.
U vrtu ima i njekoliko busena ruže, dva tri jorgovana. Osobito pada u oči jedno stablo jabukovo, lifanjka, neobične veličine, naokolo granato. Može u sjenci onog stabla počivati više od 40 — 50 čeljadi. Domaćin nam reče, da je stablo ljetos urodilo dva puna drieka raztočenih kola, pak su žene osušile kalotine, ošap od jabukah. Osim toga povede nas domaćin u žitnicu. Ovo je sgrada sva drvena. Duvari su široke, debele daske na žlieb sastavljene. U hambaru ima šest okana, punih različnoga žita. a jedno pano brašna. „Kukuruz”, reče domaćin: „držimo u tobanji, a proso u stublici, u badnju, u starom hajatu”.
Domaćin na naše pitanje, reče nam, da mu je rogata marva, pa i poljske svinje i kobile i ovce sve na stanu, gdje ima i pčelinjak sa desetak pčelaca. „Nas“, reče: „u kući ima osam oženjenih ljudi, dva momčuljka, jedna odrasla djevojka, tri djevojčice i petero nejake djece. Doma sam ja danas sam i reduša sa nejakom djecom. Svi su drugi u polju na poslu; čobani kod marve, a stanar sa stanaricom na stanu. U veče i praznikom biva nas puna kuća. A tako i zimi, kad su žene i djeca, svi u obćoj sobi. onda je živo, a sad, evo vidite, sve tiho i mirno.
„Imamo 30 — 40 jutara (lanaca, računajuć jutro po 1600 d0)“, reče dalje čika Marko: „zemljišta, oranice, livade, vrtla, voćnjaka i šljivika i nješto svoje šume. Govedje marve: osam volova za plug, četiri junca, šest krava — muzara, pet jalovica, junaci i teladi ojekoliko. Ima svega do 40 glava. Konja za vožnju osam. U konjanici i hrgeli kobila, omica, i omčadi, pa ždrebadi oko 20 glava.
Da, reče, imamo i jednoga dobra bika i jednoga pouzdana pastuha (ždriebca); svinja oko 150 glava koje velikih, koje malih; ovaca 40 komada. Žita pšenice i napolice dobismo ove godine 217 krstina, ječma 56, zobi 40. Kukuruza će biti oljuštena 30 — 35 raztočenih kola. Od vodenice na Savi dobivamo ujma 40 — 50 vreća. Prosa dobismo trie drieka, t. j. troja puna kola; graha-tačnjaka njekoliko merova. Šljivovice će se izpeći oko 60 akova. Suhih šljiva, ošapa, bundevskoga sjemena i lanena sjemena, tog su žene naspremale ljetos podosta. Svaka je žena u kući imala po 100 i po 150 močionica lana, koje ozimca, koje ranoga. Vunu sam podielio na žene. Svaka je dobila po njekoliko oka, da imamo zimnih obojaka, a žene vunenih pregača, tkanica, itd. „Imati ćemo nješto i meda i voska. Neka se bar zna, koje je doba godine!
»Voća i povrća bijaše ljetos prilično. Kruha i smoka neće nam ponestati u domu. Drva ima na drvotniku. Vina ću kupiti u Brodu, u Trnavi ili u Klokočeviku. A biti će i novaca, dok prodam ugojene za prodaju volove i svinje. Pak ću onda platiti porez, mi ćemo se u kući pokrpiti. Kupit ćemo svako, što mu treba odjeće i obuće. „Kad prodamo marvu, a mi ostavimo za kuću, koliko treba novaca i odjenemo čobane. A ostali se novci porazdiele medju oženjene. I svaki razpolaže sa svojim novcem, kako zna. Dolazi na svakoga godišnjih po 80 — 100 i 140 stot.
Kad je koga iz kuće oženiti ili udati, trošak se namiruje iz domaće blagajne. A tako se i svi kućni troškovi iz nje namiruju. •Svi smo krvni rod, Što nas godj ima u kući. Ja i moja dva mladja brata, dva naša stričevića i djeca naša i njihova, sve prava svojta. „Hvala Bogu! Još se slušamo i poznajemo, pak živemo mirno i zadovoljno. Imamo u kući tri vojnika, a petero djece mužke i ženske ide nam u učionicu. Nedao Bog gorje! Zasad je još dobro.“ Sad su već riedke takove zadruge.
Zoran Lucić
