ŽENINA PROPOVIJED
Nalivam vino pa se smijem,
A na me viče, galami žena,
Podižem čašu, na iskap pijem,
Ne zabrinjava me vika njena.
Prišla je stolu, ljutito zbori,
Zapjenila se i poskakuje,
Cijelim sokakom vriska ori.
Ma ima vremena, nek luduje.
Ljuta mi kaže: “sotono žedna,
Dabogda i u grobu vino pio”.
Zar zbilja ne zna sirota jedna
Da bih baš tako to i ja htio?
Prijeti mi, urla: “pijani vraže,
Već si drmnuo dva bokala,
Tebi je vino od mene draže,
Otkud sam na te nabasala”.
Ja je pogledah, a pogled reče:
Daj šuti ženo, ne budi luda,
Ako te nešto boli il’ peče,
Traži si lijeka, odlutaj nekuda.
—
