Im Memoriam Ilija Ilja Užarević
O CENTRU ŽUPANJSKOME
U centru Županje grada
Njekad je bilo drukče nego sada.
Autobusi su onda u njem stajali
I ljudi su na sve strane putovali.
A puno, puno prije
Kod školske kapije
Nadničari su se okupljali,
I za posov raspored dobivali.
A glavno gradsko okupljalište,
Isprid “Jelena” stajalište,
Bašča je velika bila
I lancima se ogradila.
Za stolom je uvik njeko bio
I svoje piće polako ispijo.
Tud su se sve novosti znale
I zgode iz grada ispričale.
Đed Ilja Kule i Horvat stari
Uvik su o nječem raspravljali.
Iva Bilko, Burgo i Mija Đipan –
Niko od njih nije bio žedan.
Došli su samo na čašicu razgovora,
Jer se to obavit mora.
Uvečer je sviro Perica Tamburica,
Iako mu je tambura raspustiti žica.
Ni on nje naštimat tijo,
Da ne bi koju otkinijo.
Na drvo se i danas parte prišivaju,
I u Županje umrele otkrivaju.
Puno je nji prišito bilo
I na Karaševo svita otpremilo.
Od onda sve se prominjilo,
I “DM” se doseljio.
Županjci više ne znaju kud će,
Pa bolje sjede kod svoje kuće.
Nog vremena samo se sjećaju
I o tom dobu među sobom razgovaraju.
Neće se vratit na vremena stara,
Kad su išla đeca kod Latifa slastičara.
Ljepše je men nako bilo
Iako se po blatu gazilo.
Rič si kazat sa svakim mogo
I svako bi ti u životu pomogo.
A sad samo žurit znaju
Jer život življet tako moraju.
